Prva stanica: Republika Srbija

Prvi korak u našoj aktivnosti kao udruženja je dijalog sa sopstvenom državom. U Srbiji postoji “armija” od nekoliko stotina hiljada muzičara, od kojih se znatno manji ali i dalje značajan broj muzikom bavi profesionalno ili poluprofesionalno.

Da li je biti muzičar “neozbiljno” zanimanje ili je odnos države prema muzičarima neozbiljan i nestručan?

Prema procenama ekonomista, muzička industrija u Srbiji stvara vrednost od nekoliko desetina miliona evra godišnje. Značajan deo te vrednosti ostvaruje se muzičkim izvozom – koncertnim nastupima u inostranstvu i emitovanjem muzike proizvedene u Srbiji u stranim medijima. Koliko je to tačno još uvek ne znamo jer niko od organa naše države nije našao za shodno da to utvrdi.

Želimo da znamo tačne podatke o tome koliko prihoda naša muzika donosi našoj državi, i koliko tačno zarađujemo izvozom naše muzike.

Želimo da znamo i proporciju uvoza i izvoza muzike – koliko novca svake godine odlazi iz naše zemlje stranim izvođačima za emitovanje i koncertno izvođenje njihove muzike. Kada se ta proporcija utvrdi, zalagaćemo se za to da naš rad bude jednako tretiran kao rad bilo koje izvozne privredne grane i da dobijemo odgovarajuće podsticaje od države za izvoz muzike i/ili za to što uspostavljamo ravnotežu sa uvoznom muzikom.

Želimo da bude utvrđeno tačno koliku satnicu dobijaju strani izvođači emitovanjima u srpskim medijima i koncertnim nastupima, a koliku satnicu dobijaju domaći izvođači. Kada to bude utvrđeno, želimo da naša država preduzme mere da domaća muzika ne trpi nelojalnu konkurenciju od uvozne muzike, da budu uspostavljene kvote koliko minimalno domaće muzike mora biti emitovano u domaćim medijima i izvedeno na domaćim festivalima.

Želimo da svaki izvoznik muzike stekne pravo na radni staž, zdravstveno i penziono osiguranje. Želimo da budemo priznati kao ono što već jesmo – radni ljudi, koji imaju ista prava kao i bilo koji radnik u našoj zemlji. Svaki muzičar čija muzika se redovno emituje i koji redovno koncertno nastupa u inostranstvu već je dokazao vrednost svog rada i svoje umetnosti, i kao takav zaslužuje da naša država prizna i podrži njegov doprinos nacionalnoj ekonomiji.

Slično je i sa radom profesionalaca u zanimanjima vezanim za muzičku delatnost, koji takođe stvaraju značajnu vrednost svojim radom, i znatan deo svojih usluga izvoze. Njihov rad takođe mora biti vrednovan prema zaslugama, naša država mora dati podsticaje za njihove izvozne aktivnosti i moraju imati obezbeđena osnovna prava svakog radnog čoveka – na radni staž, zdravstveno i penziono osiguranje.

Možda nam sada ciljevi koje smo definisali u ovom tekstu deluju daleko i neostvarljivo, ali već samim tim što smo ih formulisali već su mnogo bliže ostvarenju, a kada u njih budemo uložili svoj udruženi glas, počeće da se ostvaruju.